Dinarska ili devizna štednja: šta je donelo više u poslednjih 10 godina
Većina građana štedi u evrima „za svaki slučaj“. Brojke za 2015–2025. kažu da je dinarska štednja donela oko 35% više – zbog više kamate, nultog poreza i kursa koji je stajao. Pitanje je da li će i dalje.
Ukratko
- 10.000 EUR oročeno 2015. u dinarima (≈4% g., bez poreza): danas ≈15.300 EUR. U evrima (≈1,5% g., minus 15% poreza): ≈11.350 EUR.
- Dinarska štednja je pobedila jer je kurs 10 godina bio stabilan (121 → 117 RSD/EUR) i NBS je držala kamate iznad evropskih. Realno (posle inflacije od 56%) obe su izgubile – dinarska ≈5%, devizna ≈30%.
- Pravilo: štedi u valuti u kojoj ćeš trošiti; deo za „ne daj bože“ u evrima, rezervu i kratkoročne ciljeve u dinarima.
Šta se desilo 2015–2025
| Dinarska štednja | Devizna štednja (EUR) | |
|---|---|---|
| Tipična kamata na 12 m | 4–6% (2015, 2023–25); 2–3% (2019–21) | 1–1,5% (2015); ≈0 (2020); 2–4% (2024–25) |
| Porez na kamatu | 0 (oslobođena) | 15% |
| Kurs EUR/RSD | 121 (2015) → 117,2 (2026): dinar +3% | — |
| 10.000 EUR iz 2015. danas (u EUR) | ≈15.300 | ≈11.350 |
| Kumulativna inflacija u RSD | ≈56% (2015–2025), od toga 15,1% u 2022. | |
Pojednostavljen račun: prosečna kamata 4% RSD i 1,5% EUR, godišnje reoročenje. Kamate po godinama: NBS statistika; kurs: NBS srednji; inflacija: RZS. NBS redovno objavljuje analizu isplativosti štednje sa istim zaključkom za sve periode od 2012. nadalje.
dinarskadevizna
Dinarska štednja je pobedila zbog više kamate, nultog poreza i stabilnog kursa. Da je dinar slabio 3% godišnje, redosled bi bio obrnut.
Zašto je dinar pobedio
- Kamatna razlika. Banke plaćaju više za dinare jer je referentna stopa NBS (5,75% 11/2026) viša od ECB-ove. Razlika od 2–3 pp godišnje za 10 godina je 25–35%.
- Porez. 15% na kamatu u evrima, 0 na dinare – pri kamati od 3% to je 0,45 pp godišnje.
- Kurs nije popustio. Da je dinar oslabio 3% godišnje (kao 2008–2014), devizna štednja bi pobedila. Nije – NBS je držala kurs praktično fiksnim od 2017.
Šta tabela ne vidi
- Rizik kursa je asimetričan. Dinar gubi naglo (2008: −20% za godinu), a jača sporo. Prošlih 10 godina ne garantuje sledećih 10.
- Inflacija jede obe. 2022. je inflacija od 15% obrisala tri godine kamate. Štednja čuva novac, ne uvećava ga realno – za to su fondovi.
- Osiguranje depozita važi za obe, do 50.000 EUR po banci.
Praktično
- Rezerva i ciljevi do 2 godine (u Srbiji): dinarska oročena ili novčani fond.
- Ciljevi u evrima (stan, auto iz uvoza, školovanje napolju): evri – kursni rizik tu radi protiv tebe u suprotnom smeru.
- Ne pomeraj sve na jednu stranu zbog prošlosti: pola-pola je razuman podrazumevani izbor za nekog ko ne zna šta će mu trebati.
Trenutne kamate po bankama: Štednja · Dinar ili evro: šta kaže inflacija.
Primeni ovo odmah
Uporedi stvarne ponude ili izračunaj svoju situaciju.
Tekst je edukativan i ne predstavlja finansijski savet.